Фејсбук страна

недеља, 21. новембар 2010.

Неки задаци јавног заступања за обуставу продају Телекома Србије

Неки задаци јавног заступања за обуставу продају Телекома Србије могу да буду:
  • Потписати петицију за обуставу продаје Телекома Србије на најближем пункту организације која акцију спроводи. Више је иницијатива за потписивање петиције а једна од најмасовнијих је акција Демократске странке Србије која се реализује у свим општинама и градовима у Србији. Додатне информације могу да се добију на линку.
  •  Израда листе препознатих грађана, организација, синдиката, политичких партија које се противе продаји Телекома
  • Идентификовање посланика и одборника у локалној самоуправи којима се можемо обратити
  • Слање писма, телефонски позив, слање е-маила одборницима, посланицима, политичким партијама са захтевом да се изјасне у вези продаје Телекома и јасно израженим ставом да неће добити вашу подршку на наредним изборима ако се прода Tелеком Србије
  • Формирање групе за притисак коју ће сачињавати ваши пријатељи и сви који се противе продаји Телекома која ће тражити пријем код градоначелника или председника Општине или код локалног функционера политичке странке која је на власти са захтевом да се обустави продаја Телекома
  • Извршите притисак на одборнике ваше Скупштине општине да донесе одлуку да се противи продаји Телекома Србије и да тражите од Владе Србије да је обустави
  • Извршите притисак на управни одбор свог предузећа да донесе одлуку да се противи продаји Телекома Србије и да тражите од Владе Србије да је обустави
  • Нека удружења у којима сте ангажовани (хуманитарна, омладинска, удружења ловаца и риболоваца, спортска, итд.) донесу одлуку о противљењу продаји Телекома Србије и упутите писмо Влади Србије са захтевом да се продаја Телекома обустави
  • Слање захтева руководству ваше синдикалне организације да се изјасни против продаје Телекома Србије и да се укључи у националну кампању против продаје Телекома
  • Променити слику свог Фејсбук профила сликом на којој пише ЗАУСТАВИТИ ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА
  • Позвати своје пријатеље на Фејсбуку да се придруже страници ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА
  • "Лајковати" (тастер Свиђа ми се) текстове и прилоге на социјалним мрежама где се изражава став против продаје Телекома Србије
  • Назвати дирекцију Телекома Србије и изразити свој став противљења продаји (Телефони: 011 333 7090 и 011 333 7093; факс: на 011 3237260)
  • Назвати Владу Републике Србије и изнети став да се противите продаји Телекома Србије (телефони су на страни  http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=67236 )
  • Назвати седиште ДС и изразити противљење продаји Телекома (телефони Тел. +381 (0)11 3443-003, Факс +381 (0)11 2444-864)
  • Назвати седиште Г17плус и изразити своје противљење продаји Телекома Србије (Тел: 011 3210 355, Фаx: 011 3284 054)
  • Допишите задатке сами
ЗАУСТАВИМО ПРОДАЈУ ТЕЛЕКОМА!
СВАКО ОД НАС МОЖЕ ДА ДОПРИНОСЕ ОБУСТАВИ ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА.

петак, 19. новембар 2010.

Петиција ка средство

Петиција је писмена молба, писмена представка или молба групе грађана органима власти или представничком телу -  Скупштини града или Скупштини Србије,  или свим носиоцима јавне власти - градоначелницима, члановима Градског већа, председнику Скупштине града или директорима јавних предузећа.
Устав Србије из 2006. године утврђује право на петицију као једно од зајемчених људских права. Уставна одредба гласи:
Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локане самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи. Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице“ .
Право на петицију утврђено је и Законом о локалној самоуправи, Пословником Народне скупштине, Законом о Влади и Пословником Владе Републике Србије, као и Законом о државној управи и Законом о референдуму и народној иницијативи.
Законом су дефинисане и народна или грађанска иницијатива, али ни једна иницијатива коју су поднели представници невладиних организација или других организација никада није разматрана.  
Право на петицију и предлог у Србији највише злоупотребљавају политичке странке, а посебно оне које су на власти. Али и оне које припадају парламентарним посланичким и одборничким групама. Имали смо пример да пре две године чланица тада владајуће коалиције на републичком нивоу организује петицију, уместо да покрене питање или решење било ког проблема пред надлежним министарством или на седници Владе. Још боље, нека то питање покрене посланичка група парламентарне или владајуће партије. Посебно се злоупотребљавају инструменти притиска и контроле коју грађани сами или удружени могу да реализују кроз лобирање или заступање пред органима власти.
Право на петицију је основно људско право такозване прве генерације и дефинисано је и Универзалном декларацијом о правима и слободама човека и грађанина. Иако је ово право дефинисано и Уставом Србије, и то у делу људских и мањинских права, суштина права грађана на петицију садржана је у члану 2 Устава Србије који као грађане третира носиоце суверености. Дакле, сувереност потиче од грађана и они је могу остваривати путем реферндума, народне иницијативе и преко својих представника изабраних на изборима. То практично значи да грађани могу поднети захтев било ком органу на свим нивоима власти.
С друге стране, петиција је облик групног обраћања, односно грађани се обраћају локалној самоуправи, јавном предузећу, градоначелнику или председницима републичке и локалне самоуправе и траже да ти органи или установе предузму меру или радњу или покрену поступак ради регулисања питања или проблема који су подржали грађани својим потписима. 
Петиције могу покренути и правна лица, односно предузећа и предузетници, док се народне иницијативе и грађанске иницијативе односе искључиво на право предлагања закона и скупштинских одлука на различитим нивоима власти. Народна иницијатива се подноси представницима републичке власти, а грађанска органима аутономне покрајине и локалним самоуправама. Прецизније, то подразумева да поднесете предлог закона са образложењем, баш као што то ради Влада Републике Србије, или предлог одлуке са образложењем исто онако како је то предвиђено процедуром и статутима локалних самоуправа. Довољно је да употребите само један израз који није у складу са правном праксом наше земље да Влада, или градско или веће аутономне покрајине ваш предлог одбаци.
Такође, Закон о референдуму предвиђа ригидну процедуру, па морате да формирате иницијативни одбор, затим пододборе који ће прикупљати потписе, а локалној полицијској станици морате пријавите време и место на коме ћете прикупљати потписе. Опет, имате само седам дана да прикупите 15.000 потписа. Такође, овај закон није усклађен са Уставом који дефинише да је за народну иницијативу или референдум потребно 30.000 потписа бирача.
Број потребних потписа бирача за грађанску иницијативу дефинишу и статути градова, односно аутономне покрајине. Међутим, оно што је посебан проблем у самој процедури је чињеница да се од грађана тражи гомила података. Грађани Србије не разликују се од грађана било које европске државе и у принципу не воле да остављају или достављају податке о себи. У међувремену је донет и Закон о заштити података, па се поставља питање да ли је у складу са прописима и европским стандардима да се од учесника-потписника узима матични број или да ли је потребан лични потпис сваког грађанина који учествује у одређеној иницијативи с обзиром да су уведена биометријска документа.
Српска пракса показује да се од грађана који подносе петицију тражи да испуне процедуру народне или грађанске иницијативе, што додатно компликује и обесмишљава процес остваривања права на петицију. Званичних података колико је петиција у Србији поднето, или још важније колико је петиција добило званичан одговор са било ког нивоа власти нема. Можда је разлог и то што у нашем законодавству не постоји обавеза ни једног државног органа или органа локалне самоуправе да у одређеном року одговори на захтев грађана, нити је прецизирано шта конкретно треба да уради уколико му се грађани или организације обрате петицијом.

Образац за анализу циљане публике

Тема јавног заступања ____________
Циљана публика _____________________

Оцена циљане публике (1 = лоше . .  . 5 = одлично):

Ниво познавања ваше мреже или организације
(Да ли су сарађивали са вама у прошлости и на који начин?)

Ниво знања о теми јавног заговарања 
(Да ли је публика добро информисана или јој недостају свеже информације?)

Ниво слагања у вези са темом
(Каква је процена на карти моћи – подржавају, опозиција или неутрални?)

Ниво раније показане подршке
(Да ли је публика активно подржавала вашу позицију у вези са темом?)

Какав би интерес или корист могла имати циљана публика од подршке теми?

Лица која могу извршити утицај на циљану публику:

Листа за проверу избора задатка јавног заступања

Критеријум
1. Постоје ли квалитативни или квантитативни подаци који показују да ће задатак поправити ситуацију?
2. Да ли је задатак достижан?
Чак и уз постојање опозиције?
3. Хоће ли задатак добити подршку много људи? Је ли људима довољно стало за то да би предузели акцију?
4. Хоћете ли успети да сакупите новац или друге ресурсе за подршку вашем раду на задатку?
5. Можете ли јасно идентификовати циљане доносиоце одлука? Која су њихова имена и позиције?
6 Да ли је лако разумети задатак?
7. Има ли задатак јасан и реалистичан временски оквир?
8. Имате ли неопходна савезништва са кључним појединцима или организацијама да остварите задатак? Како ће задатак помоћи у стварању савезништава с другим организацијама, лидерима/кама, заинтересованим групама?
9. Хоће ли рад на задатку дати људима прилике да науче  и укључе се у процес одлучивања?

четвртак, 18. новембар 2010.

Надгледање и оцена успешности кампање јавног заговарања

Надгледање и оцена успешности се одвијају током читавог процеса јавног заступања. Пре предузимања кампање јавног заступања, важно је одлучити ко ће и како пратити план примене, оценити успешност или мерити резултате. Треба реално проценити колики степен промене се може очекивати у политици, програмима или финансирању, као резултат свих напора? Прецизније речено, шта ће бити другачије након завршетка кампање јавног заступања. Како ћете знати да се ситуација променила?
Да бисте сагледали како се одвија ваша кампања јавног заступања, предлажемо да процењујете успех ваших напора на крају неког циклуса доношења одлука. Наравно, ви можете тражити од неког „споља“ да процени ваш успех.
Упитник само-процењивања је подељен у шест области: задатак јавног заговарања, преношење порука/комуникација, коришћење података и истраживања, грађење коалиција, утицај на процес доношења одлука, и свеукупни проблеми у руковођењу/организовању.
Упитник за процењивање јавног заступања
1. Задатак јавног заговарања
  • Да ли се задатак вашег јавног заговарања одвија глатко или сте наишли на неке препреке? Које су то препреке и како се могу превазићи?
  • Шта још можете урадити да померите задатак напред? Да ли би вам стварање нових савезништава или повећавање вашег медијског досега помогло у испуњењу вашег задатка кроз процес доношења одлука?
  • Уколико ваш задатак не делује остварљиво, да ли можда треба да га мењате? Шта би било оствариво? Да ли бисте могли остварити макар део вашег задатка кроз преговоре или пристанак на компромис?
  • У којој мери је промена политике/програма резултат вашег задатка? Да ли сте остварили ваш задатак потпуно, делимично, или нисте нимало?
  • Да ли можете/да ли треба да покушате постићи остатак вашег задатка током следећег круга доношења одлука или треба да пређете на потпуно нови задатак јавног заговарања? Које су добре и лоше стране за сваку од ових одлука?
  • Да ли је промена програма/политике имала утицаја на проблем којим сте се бавили? Ако сте постигли ваш задатак у потпуности или делимично, да ли је он имао утицај који сте намеравали?
2. Преношење порука/комуникација
  • Да ли је ваша порука(поруке) допрла до циљаних публика? Ако не, како сте могли боље допрети до ових публика?
  • Да ли су ваше публике реаговале позитивно на вашу поруку (поруке)? Које су поруке биле успешне? Зашто? Које нису биле успешне и зашто? Како можете променити поруке које нису биле успешне?
  • Који канали комуникације су били добри за преношења поруке? Који нису били успешни и зашто? Како се ови облици могу променити или унапредити?
  • Да ли су медији пратили ваш рад? Да ли је то помогло вашем раду? Како се ваши односи са медијима могу побољшати?
3. Коришћење података и истраживања
  • Како је коришћење података и истраживања побољшало ваш рад?
  • Да ли су подаци представљени јасно и убедљиво? Како се могла побољшати ваша презентација?
  • Да ли је ваше јавно заговарање створило нова питања за истраживање? Да ли је потребно више података за подршку вашем задатку јавног заговарања? Ако је тако, да ли су подаци доступни на другом месту или морате предузети истраживање?
4. Процес доношења одлука
  • У којој мери је процес доношења одлука отворенији као последица ваших напора јавног заступања?
  • Да ли ће следећи пут бити лакше допрети до доносилаца одлука и убедити их? Образложите одговор.
  • Да ли је дошло до повећања броја људи укључених у процес доношења одлука, као последица вашег рада? Да ли је ово помогло или одмогло вашем раду?
  • Како можете унапредити начин на који утичете на процес доношења одлука?
5. Грађење коалиција
  • У којој мери је ваша коалиција била успешна у привлачењу пажње у односу на проблем и у грађењу подршке задатку јавног заговарања?
  • Да ли су информације преношене члановима коалиције на време? Како би ширење информација могло бити унапређено?
  • Има ли нерешених конфликата у коалицији? Како им се може приступити и како их решити?
  • Постоји ли висок ниво сарадње и размене информација између чланова коалиције? Како би односи унутар коалиције могли бити побољшани?
  • Да ли је коалиција добијала или губила неке чланове? Како можете придобити нове чланове и/или превенирати излазак чланства из коалиције?
  • Да ли је коалиција пружила могућност развоја лидерства код чланова?
  • Како је ваша коалиција помогла вашем јавном заговарању? Како можете проширити своју коалицију?
6. Свеукупни проблеми у менаџменту/организовању
  • Да ли је ваш рад у јавном заговарању финансијски покривен? Како можете набавити још ресурса?
  • Да ли је систем рачуноводства адекватан? Да ли можете донаторима дати тачан извештај о томе како је новац био потрошен?
  • Како су ваши финансијски ресурси могли бити коришћени ефикасније?
  • Да ли су сви догађаји остварени успешно и састанци вођени глатко? Који нису и зашто? Како се логистика могла унапредити?
  • Да ли сте Ви и ваша организација преоптерећени или обесхрабљени? Како можете добити више помоћи? Да ли треба да сузите ваш задатак или продужите временски оквир да бисте учинили ваш рад лакшим за управљање?

среда, 17. новембар 2010.

Изјава о циљу и постављање задатака

Циљ јавног заступања
Циљ јавног заступања је дугорочни резултат који желите постићи, то је ваша визија промене политике, програма или расподеле средстава. У Србији, на националном нивоу, у овом тренутку то је обустава продаја Телекома Србије као стратешки важне фирме за развој Србије
Овај циљ се мора остварити у наредна три месеца, и захтева комплексно и удружено деловање грађана, политичких организација, синдиката и других организација
Паралелно са овим процесом, потребно је радити и „одоздо“. У општинама и градовима, наведени циљ подразумева утицање на локалну самоуправу да ствара амбијент погодан за јавно заступање обезбеђивањем услова за рад у локалу
Када сте дефинисали циљ јавног заговарања приступате изради задатака. Број задатака ће зависити, како од вашег дугорочног циља, тако и од  ваших организационих и персоналних ресурса за јавно заступање. Генерално саветујемо да се фокусирате на онај број задатака који реално можете да остварите. Они јавни заступници који теже да „поправе“ све, ризикују да не постигну ништа. Чак се саветује да почнете са скромнијим задацима чије ће успешно остварење обезбедити више ентузијазма, искуства и кредибилитета који ће вас даље водити ка освајању амбициознијих задатака.  
Задатак јавног заступања
Задатак јавног заступања је одређена, краткорочна, акцијски орјентисана мета, која доприноси постизању циља. Начин на који сте поставили ваш задатак, може унети појашњење или конфузију у остатак процеса планирања и треба му посветити доста пажње. Да би задак био ПАМЕТНО постављен (енглеска реч SMART значи паметан) он треба да буде:
S (specific)    -одређен
M (measurable) -мерљив
A (achievable)  -достижан
R (realistic) -реалан
T (time-bound)  - временски ограничен

Да би постављени задатак јавног заступања задовољио наведене критеријуме важно је:
1. Идентификовати политичке актере или доносиоце одлука који имају моћ да претворе задатак јавног заговарања у реалност
2. Идентификовати одређену политичку акцију или одговор који је неопходан да би се циљ испунио.
3. Предвидети временски оквир и степен жељене промене. Такође, неки задаци јавног заговарања (али не сви) наводе и квантитативну меру промене.
Да бисте лакше разумели разлику између циља и задатка јавног заступања, обратите пажњу на следеће:
  • Циљ јавног заступања је дугорочни резултат. Није вероватно да ћете га потпуно остварити, било самостално било удружени са другим невладиним организацијама. Стога се циљ сматра нечим ћему ви доприносите, али се не можете сматрати одговорним ако се он не оствари, јер сами не можете да га остварите (иако бисте то жарко желели) као што не можете искључиво себи приписати заслугу уколико се циљ оствари. 
  • Задатак јавног заступања је, с друге стране, у потпуности остварив од стране вас као јавних заступника. То је краткорочна мета која је уједно и достижна, према вашој процени. Успех се може лако измерити.  Овај успех је нешто до чега сте ви као јавни заговарачи дошли властитим ресурсима, енергијом, ангажовањем и знањем. Ваш задатак јавног заступања јасно доприноси дугорочном циљу.

РАЗЛИЧИТИ ОБЛИЦИ ЗАЈЕДНИЧКОГ ДЕЛОВАЊА

ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛОВАЊЕ може бити различитог интензитета и називати се различитим именима. Ако се сви чланови договоре о интензивнијем заједничком раду, говоримо о сарадњи.
У вези са (не)једнакостима везе међу сарадницима који су се удружили ради и до постизања одређеног циља, у начелу разликујемо:
  • КООПЕРАЦИЈА је веза слабијег интензитета у којој постоје неформални односи сарадње договорени на краћи рок - размењују се информације везане само уз тренутни пројекат. У оваквом облику сарадње не постоји подела овлашћења и новца.
  • КООРДИНАЦИЈА је веза средњег интензитета која подразумева нешто формалнији однос, план, поделу улога. Она отвара путеве за комуникацију, али свако задржава своја овлашћења. Питање моћи може бити спорно, али се средства и заслуге деле.
  • КОЛАБОРАЦИЈА захтева трајнији однос и има јачи интензитет од кооперације и координације. За њу је нужно изградити нову структуру, одредити заједничку мисију и обећати потпуно укључивање. Карактерише је опсежно планирање и потпуна комуникација на свим нивоима. Свака страна улаже своја средства и углед.
Расподела моћи може бити неједнака, али партнери заједнички улажу и деле.
  • САВЕЗ захтева уједињавање и повезивање. То је удружење или веза организација чији интереси имају сличан карактер. Чврсти савези већ делују попут полуслужбених удружења појединачних организација.
  • КОМИСИЈА (ПОВЕРЕНИШТВО) углавном се именује од стране неког службеног тела и има саветодавну или извршну улогу само у оквиру стриктно одређеног задатка.
  • САВЕТОДАВНИ ОДБОР - даје предлоге и подршку свим учесницима  у одређеној акцији.
  • КОНФЕДЕРАЦИЈА је уједињавање у савез, лигу неколико организација и то са циљем постизања одређене сврхе. Степен централизације је мањи, без потчињавања овлашћења и одрицања дела самосталности.
  • ФЕДЕРАЦИЈА је договорно уједињење у којем ће сваки/а члан/ица део својих овлашћења у заједничким активностима предати неком заједничком средишњем телу.
  • МРЕЖУ чине појединци или групе удружени у тек овлаш структурирану групу, са лабавом структуром и односима.
  • ПАРТНЕРСТВО захтева удруживање две или више група које заједнички улажу финансије и средства, а деле користи и трошкове.
  • РАДНА ГРУПА, самостална јединица настала унутар једне или међу више организација, састављена за извршење одређеног задатка. Настаје на захтјев надзорног тела које не учествује у њеном раду.
  • РИВАЛСТВО, међусобно такмичење, може постати облик заједниког деловања које међусобно мотивише и подстие на што делотворније постизање циља.
  • КОНСОЛИДАЦИЈА, спајање више организација у једну; обично подразумјева знатну структурну промену у циљу остваривања заједничког рада.
  • ПРЕУЗИМАЊЕ, законско спајање организација у једну, при чему обично једна организација себи припоји мању - интереси и циљеви једне организације потчињавају се другој.